Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Porezi i carina". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Sadržaj:

Uvod...................................................................................................................3

1. Fiskalna politika u Srbiji u prvim godinama tranzicije .............................4

2. Karakteristike fiskalne politike vođene u prvim godinama tranzicije......6

3. Uticaj fiskalne politike na makroekonomska dešavanja u Srbiji.............10

3.1. Uticaj fiskalne politike na platni bilans........................................11

4. Porezi............................................................................................................12

5. Carine............................................................................................................14

5.1. Istorijat carinske službe................................................................14

5.2. Pojam carine i carinske vrednosti...............................................16

Zaključak..........................................................................................................20

Literatura..........................................................................................................21

Uvod

Budžet je ključna politička odluka svake vlade jer predstavlja proces raspoređivanja sredstava u skladu sa postavljenim ciljevima. Onaj politički cilj iza koga ne stoje materijalna sredstva neophodna za njegovu realizaciju, ostaje samo lepa želja ili demagogija. Ekonomska politika vlade uobičajeno podrazumeva od strane države planirane aktivnosti pomoću kojih država usmerava privredni rast i razvoj ekonomije i društva. Svaka država definiše određene ciljeve i koristi odgovarajuće instrumente da bi te ciljeve realizovala. Na primer, uobičajeni ciljevi ekonomske politike su: obezbeđivanje poželjne stope privrednog rasta, smanjivanje stope nezaposlenosti, stabilnost cena i uravnotežen platni bilans (smanjivanje deficita).

Uobičajeni instrumenti ekonomske politike su: monetarna politika, kreditna politika, poreska politika i carinska politika. Ciljevi i instrumenti ekonomske politike su međusobno konfliktni, tj. ostvarivanje jednog cilja ekonomske politike uobičajeno dovodi do smetnje u realizaciji drugog ili drugih ciljeva ili pak do nemogućnosti realizacije nekih drugih ciljeva. To je poznat problem u ekonomskoj teoriji koji se rešava rangiranjem prioriteta. Budžet je ključno mesto gde dobijate informacije o tome kolika su vladina raspoloživa sredsta za narednu godinu, odakle se pribavljaju i kako se raspodeljuju. U najširem smislu, budžet pokazuje: ukupne vladine izdatke (na potrošnju i investicije), prihode (uglavnom od oporezivanja) i sektorsku raspodelu prihoda (na obrazovanje, zdravlje, saobraćaj, poljoprivredu, finansije, odbranu itd.). Uobičajene funkcije budžeta su: alokacija resursa, distribucija dohotka i bogatstva i stabilizacija ekonomije.

1. Fiskalna politika u Srbiji u prvim godinama tranzicije

U cilju pravilnijeg i potpunijeg sagledavanja dešavanja u oblasti fiskalne kao i drugim javnim politikama bitno je izučiti iskustvo drugih zemalja sa sličnim socijalnim, političkim i ekonomskim nasleđem. Tako kao i u drugim zemljama bivšeg socijalističkog bloka Centralne i istočne Evrope (CEI) tako i u Srbiji vlada tj. državni sektor je morao da redefiniše svoju ulogu nakon otpočinjanja reformi u pravcu uvođenja tržišne ekonomije i demokratije. To je pre svega značilo promenu uloge u privredi gde je država počela da smanjuje svoje prisustvo, ali i promenu svoje ulogu u brojnim socijalnim sektorima. Sa druge strane ona je morala da nastavi da obezbeđuje određene javne usluge i dobra i da radi na kreiranju novog institucionalnog i pravnog okvira karakterističnog za tržišne ekonomije sa demokratskim poretkom. Ovaj proces redefinisanja uloge države u zemljama u tranziciji je bio otežan činjenicom da je praktično u svim ovim zemljama došlo do značajnog realnog pada domaćeg proizvoda, zaposlenosti i životnog standarda. Usled takvih ekonomskih okolnosti prihodi su se značajno smanjili dok sa druge strane rashodi nisu opadali istim tempom (šta više bilo je često potrebno uvoditi neke nove institucije i vrste davanja koje su dovodile do rasta javne potrošnje i to je upravo razlog zašto je bitno da se što brže sprovode reforme).

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]